Istoričar i profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta Hrvoje Klasić poručuje da je Milorad Dodik „vrlo lako rešiv problem“, ali da ga mogu i moraju rešiti isključivo Srbi koji žive u Republici Srpskoj. Do toga je došao analizirajući političke promene u Srbiji, o kojima je govorio za „Slobodnu Bosnu“.
Razgovor je vodio Mario Iličić. Klasić je u njemu govorio o studentskom pokretu, o Vučićevom režimu, o tome zašto se vlasti danas ruše u zemljama u kojima se to donedavno činilo nemogućim i šta sve to znači za Dodika.
Pokret koji niko nije očekivao
Klasić kaže da niko nije mogao da predvidi ovakav rasplet. Reč je, podseća, o zemlji koja je 14 godina živela u izrazito autoritarnom i korumpiranom sistemu, sa cenzurom i kontrolom nad medijima. Ipak je grupa studenata za dve godine od jedne pobune napravila pokret.
Posebno ističe da taj pokret nije pravio ključne greške, nije podlegao pritiscima i imao je sopstvenu agendu. Priznaje da je očekivao snažniji otpor Vučića i njegovog aparata.
Prema njegovim rečima, Studentska lista pobedila je uprkos tome što nema pristup većini televizija. Pomogle su joj društvene mreže i takozvana door-to-door kampanja, a deo nje bili su i pešačenje i bicikliranje.
Klasić je nedavno bio u Beogradu i kaže da tamo vlada euforija i energija. Ranije se, dodaje, razgovaralo gotovo isključivo o politici i ponašanju Vučićevog režima, a sada je drugačije. Zanimljivo mu je što Studentska lista još nije preuzela vlast, a „piramida“ Vučićevog režima već se počela urušavati.
Internet i životni standard
Na pitanje o nizu nedavnih promena, od poraza Viktora Orbana do slabljenja Trumpovih republikanaca, Klasić podseća da to nije došlo preko noći. Orban i Vučić bili su na vlasti više od deset godina.
Odgovor na pitanje zašto su promene moguće u Americi, Mađarskoj i Srbiji, a teško u Rusiji ili Belorusiji, po njegovom mišljenju leži u slobodnom internetu. Vučić i njemu slični političari, smatra on, potcenili su ga jer su verovali da kontrola televizije znači kontrolu nad svim.
Drugu zajedničku crtu vidi u temama koje motivišu birače. Ljude najviše pokreće napad na njihov životni standard, a ne apstraktne priče o demokratiji i slobodama. Naglasak na političkoj korupciji i bogaćenju vladajućih pogodio je „živac“, dok je levici godinama nedostajala takva konkretnost.
Nacionalizam kao paravan
Klasić tvrdi da se vođe autoritarnih režima uglavnom busaju u nacionalistička prsa, dok se iza leđa odvija kriminal. Kao primer navodi Hrvatsku iz devedesetih, kada je, kako kaže, pod imenom privatizacije i pretvorbe izvršena pljačka, a oni bliski HDZ-u i porodici Tuđman bogatili su se. Smatra da se slična matrica vidi kod desničara i nacionalista širom sveta.
Priznaje i da je svet u određenoj meri otišao udesno, a plaši se da se to neće lako vratiti. Mladima u Srbiji, ističe, treba pružiti podršku, iako među njima nema saglasja o nekim događajima iz prošlosti. Podseća da su odrasli u društvu u kojem kroz glavne medije nisu mogli da čuju ništa drugačije o Ratku Mladiću, Srebrenici, Oluji, Vukovaru ili četničkom pokretu.
Zato ih, kaže, ne treba odmah napadati zbog stavova o Kosovu, Srebrenici ili Oluji. Hrvatskoj je u interesu da ima susede s pravnom državom, nekorumpiranom vlašću i slobodnim medijima. Veruje da će s vremenom to društvo dopustiti različite glasove o prošlosti.
Poruka za Republiku Srpsku
Na pitanje kako smestiti Milorada Dodika među političare koji ne žele da odu, Klasić podseća da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje. Dodik, naglašava, nije došao na vlast vojnim pučem.
„Te ljude netko bira“
Republiku Srpsku i Srbiju opisuje kao sistem spojenih sudova. Voleli bi, kaže, da se talas promena iz Beograda prelije i na građane entiteta. Dodikovu prirodu, po njegovim rečima, znaju svi, a najbolje sami građani RS-a, pa mu nije jasno zašto većinski i dalje glasaju za osobu koja je uspostavila takav sistem.
Klasić se plaši da Republika Srpska u političkom smislu ostaje „najkorumpiranije i najnacionalističkije društvo u Europi“, posebno zbog odnosa prema prošlosti. Dodaje da nije reč samo o Dodiku, jer su ankete pokazale da je većina građana entiteta podržavala i Vučića, što se videlo i na izborima.
„Milorad Dodik zapravo nije težak problem. On je vrlo lako rešiv problem, ali taj problem ne moraju rešavati ni Amerikanci, ni Bruxelles, ni Sarajevo. Njega mogu i moraju rešiti isključivo Srbi koji žive u entitetu Republika Srpska.“
Klasić se nada da će Srbi u Republici Srpskoj „progledati“ potaknuti onim što se događa u Beogradu.
Važno je naglasiti da je reč o ocenama i stavovima jednog istoričara, a ne o potvrđenim činjenicama o budućem razvoju događaja. Njegova poruka je ipak jasna: promena, ako dođe, mora da dođe od birača u samom entitetu.
